Udruženje kardiologa Srbije SRB ENG
 
 
 
 
 

Dnevni Izveštaj 02.03.2015. - dr Dijana Đikić

dr Dijana Đikić

Drugi dan kongresa počeo je kliničkim seminarom o višestrukim valvularnim srčanim manama u kojoj je bilo reči da ehokardiografska interpretacija uobičajenim parametrima za procenu srčanih mana može biti izazov kada se radi o višestrukim valvularnim manama. Sesiju je pocela Prof. M Krotin i govorla je o značaju pažljive procene težine komplene mitralne mane i pravovremenog hirurškog lecenja. Prof. B Ivanović je naglasila da postojanje koegsistirajuće aortne regugritacije kod pacijenata sa aortnom stenozom otežava procenu težine aortne stenoze zbog dodatnog opterećenja volumenom leve komore, opterećene pritiskom i povećanja anterogradnog protoka preko valvule što povećava gradijent pri bilo kom stepenu aortne stenoze. Postojanje aortne stenoze i mitralne regurgitacije nije retko naročito kod starijih bolesnika. Ass. Dr D. Zamaklar je diskutovala o proceni gradijenta aortne stenoze, koji u ovoj situaciji moze biti podcenjen zbog smanjenja efektivnog udarnog volumena. Pridružena mitralna regurgitacija može biti funkcionalna i organska. Neophodna je pažljiva kvantifikacija mitralne regurgitacije. Radi odluke o hirurškom lečenju jedne ili obe valvule. Prof.dr G. Karatasakais (Athens, GR) diskutovao je o razlici u proceni mitralne i trikuspidne regurgitacije, kao i o menadžmentu trikuspidne valvule u vreme za hirurško lečenje levostranih srčanih lezija. Hirurgiju trikuspidne valvule treba razmotriti kod bolesnika sa umerenom primarnom ili malom do umerenom sekundarnom trikuspidnom regurgitacijom i značajnom dilatacijom trikuspidnog prstena. Naveo je da su neke studije pokazale da se nakon hirurške zamene mitralne valvule trikuspidna regurgitacija značajno, kratkotrajno popravlja, a da nakon toga sledi pogoršanje, dok operatitno lečenje triuspidne valvule kasno nakon hirurškog lečenja mitralne valvule iznosi 25%, a petogodišnje preživljavanje 44%. Naveo je da kada je u pitanju organska trikuspidna regurgitacija anuloplastika nije dovoljno lečenje. Poslednje izlaganje u sesiji Prof.dr J. Šcepanović Hanzevački (Zagreb RS) diskutovala je da kada su u pitanju multivalvularne lezije treba proceniti koja je mana dominantna, pratiti preporuke i postupiti prema simptomima pacijenta i svaki slucaj izolovano posmatrati. S obzirom da postojanje multiplih srčanih mana može da oteža procenu njihovog znacaja uobičajenim dopler parmetrima ukazala je na znacaj planimetrijske procene težine srcanih mana, u čemu značajno mesto zauzima 3D TTE tehnika.

Prof.dr R. Siciari (Pisa IT) je u kasnijim prepodnevnim satima naglasila značaj neinvazivnih metoda (SEHO, CFR) za dijagnostikovanje i procenu daljeg lečenja ishemijske bolesti srca. Ukazano je na značaj dvojnog imidžinga, kombinacijom dva modaliteta (MDCT SPECT, MDCT i PET). Prof. M .Ostojić je preporučio SEHO kao jednu od najvažnijih metoda za dijagnostikovanje koronarne bolesti i dalju evaluaciju ovih bolesnika (da li ići na PCI ili ne).

Veoma detaljno i informativno izlaganje o sve većoj primeni stres eha u proceni asimptomatskih mana. Govorio je da bolesnici sa aortnom stenozom koji na testu opterećenjem dobiju simptome imaju pogorsanje ehokardiografskih parametara u odnosu na asimptomatske. Simptomi na testu opterecenjem predviđaju pojavu tegoba kod bolesnika u narednih godinu dana. Pojava plućne hipertenzije tokom testa opterećenjem prediktor je pojave simptoma kod bolesnika sa aortnom stenozom i mitralnom regurgitacijom. Povecanje EROA za više od 13mm kod bolesnika sa mitralnom regurgitacijom ukazuje na znacajnu manu. Ukazao je na značaj ove metode u prognozi toka bolesti kod bolesnika sa aortnom regurgitacijom. Kod bolesnika sa mitralnom stenozom prediktor lošeg preživljavanja je porast gradijenta preko mitralne valvule za više od 15mm tokom dobutamin stres eho testa i povećanje komplianse tokom napora, kao i kod bolesnika sa aortnom stenozom. Na taj način je moguće proceniti bolesnika za hirurško lečenje ili dalje ehokardiografsko praćenje.

Prof.dr F.Civaia (Monte Carlo FR) je govorio o novom pogledu na kardiovaskularni imidžing, primeni veoma brzog CTa visoke rezolucije i uz primenu veoma male doze zračenja, za analizu koronarnog plaka, analizu stenta, stent restenoza i mokardijalne perfuzije.

Doc.dr S.Prljic je otvorio poslepodnevni simpozijum o retkim stanjima u kardiologiji prikazom slucaja pedijatrijskog bolesnika sa M.Pompe. Naveo je da su u Institutu za Majku i dete imali dva bolesnika, jedan nije preživo. Kod drugog je započeto lečenje MYOZYME (rekombinantna kisela alfa glukozidaza) sa početim povoljnim rezultatima. Istakao je da je ovo veoma retka bolest na koju treba misliti kod deteta sa neurološkom slabošću sa hipotonijom i hipetrofijom leve komore. Prof.dr J. Stepanović i Doc.dr A. Ristić govorili su o veoma teškoj i retkoj bolesti Morbus Fabry, koja nastaje zbog genetske mutacije i na koju treba misliti jer postoji efikasna terapija ako se primeni na vreme. Prikazan je kratki film o veoma uspešno lečenom bolesniku sa ovom bolešću.

Nakon toga su usledili interesantni prikazi neobičnih slučajeva. Ass dr G. Krljanac i M. Srdic su kroz prikaz dva bolesnika govorile o veoma retkoj formi reverzibilne miokardiopatije (Takotsubo cardiomyopathia) i benignom tumoru srca, fibroelastomu u levim srčanim šupljinama.

R Lasica je dalje diskutovao o metastazama malignih tumora u srcu, koji nisu retki kada je u pitanju diseminovana maligna bolest (1/4) i ukazao na značaj ehokardiografske evaluacije ovih bolesnika pre operativnog lečenja. Prikazao je mladog bolesnika sa primarnim embrionalnim karcinomom testisa i i metastazama u srcu. I. Jovanović je prikazala bolesnika sa akutnom aortnom disekcijom tip 2, koja se prezentovala akutnom bubrežnom i hepatičkom insuficijencijom.

Završno predavanje ovog simpozijuma imala je D.Djordjevic Radojkovic koja je diskutovala o dva bolesnika koji su se prikazali kao novonastala atrijalna fibrilacija i medikamentno su uspesno konvertovana u sinusni ritam, bez prethodnog ehokardiografskog pregleda. Daljom dijagnostikom je kod prve bolesnice otkriven miksom u levoj pretkomori, a kod druge bolesnice primarna hipertrofična miokardiopatija sa značajnom opstrukcijom u izlaznom traktu leve komore.

Prof.dr F. Lloyd Dini je odrzao predavanje o značaju kardiopulmonalnog testa (CPET) kod bolesnika sa srčanom insuficjencijom. Parametrima CPETa je moguce predvideti prognozu ovih bolesnika i stepen srčane insuficijencije. Važna prognosticka komponenta CPETa je mogućnost kvantifikovanja postignutog opterećenja. Najveci klinicki prognostički znacaj ima potrošnja kiseonika u naporu (VO2). Prof. M. Guazi je ukazao na značaj kombinovanja testa fizičkim opterećenjem sa kardiopulmonalnim testom u proceni daljeg lečenja i praćenju bolesnika sa različitim kardiovaskularnim oboljenjima. Doc. dr I Nedeljkovic održala je predavannje o sve vecem značaju CPETa u dijagnostici i proceni bolesnika sa ishemijskom bolešću srca. Ukazala je na mane ove metode u odnosu na test fizickim opterećenjem koji je najreproducibilniji u reprodukciji ishemije, zatim SPECT miokardnu scintigrafiju koja je zlatni standard za ishemiju. Medjutim ukazala je da CPET kod bolesnika sa ishemijskom bolešću poslednjih godina dobija značaj, jer ukazuje na stepen disfunkcije miokarda u ishemiji, ali ne moze da odredi lokaciju ishemije. N. Dikic je na kraju govorio o veoma značajnoj primeni različitih modaliteta kardiovaskularnog imidžinga kod aktivnih sportista i nije uvek lako proceniti da li se kod njih radi o sportskom srcu ili hipertrofiji miokarda leve komore. Ukazao je na značajne ehokardiografske parametre u pracenju aktivnih sportista (enddijastolna dimenzija leve komore, zadebljanje zidova leve komore u sistoli, i indexirani volumen leve pretkomore).

Dr Dijana Đikic mr sci
Internista-kardiolog
Klinika za kardiologiju KCS