Udruženje kardiologa Srbije SRB ENG
 
 
 
 
 

Dnevni Izveštaj 02.03.2015. - dr Gordana Krljanac

dr Gordana Krljanac

Drage Kolege,

Ja sam reporter i želela bih da sa vama podelim najaktuelnije vesti drugog dana Kongresa Kardiovaskularnog imidžinga Srbije koji se održava u Beogradu u Hotelu „Crown Plaza“ od 1-3. Marta 2015 godine.

Drugi dan je počeo sa sesijom Profesor Jane Somerville iz Londona koja je, na neverovatno instruktivan način, kroz niz primera, ukazala da je uloga, kako je rekla jednostavne, jeftine i brze dijagnostićke metode - rendgenskog snimka u urodjenim srčanim manama (USM) kod odraslih i te kako značajna. Prva indikacija za ovu metodu je svakako postavljanje dijagnoze, a druga indikacija je u praćenju ovih bolesnika tokom njihove dugogodišnje bolesti. Zatim je usledilo predavanje Ass. dr Aleksandre Nikolić koja je ukazala da elektrokardiografija (EKG) u dijagnozi USM, a naročito u komplikacijama, u vidu aritmija predstavlja prvu i nezamenjuvu metodu. Istakla je da sve veći problem predstavljaju supraventrikularne aritmije, čija je i učestalost veća u odnosu na ventrikularne poremećaje ritma u USM. U zaključku je rečeno da EKG daje značajne informacije samo uz predhodnu kliničku procenu bolesnika. Profesorka Bosiljka Vujisić je dodala da se EKG i RTG snimak, ponekad, izostave i previdi se njihova analiza, a jednako su važne kao i druge, napredne dijagnostičke tehnike kod urodjenih srčanih mana kod odraslih. Dr. Ljiljana Jovović je kroz niz primera objasnila šta treba da tražimo, šta možemo da dobijemo i koje su informacije najvažnije u ehokardigrafskom pregledu kod USM. Profesorka Dimitra Kalimanovska-Oštrić je kroz primere pokazala da su multimodaliteti imidžinga i te kako značajni u dijagnozi USM koje se ponekad kod mladih ljudi mogu fatalno završiti. Istakla je urodjenu manu kao što je anomalno ishodište koronarnih arterija na koju treba misliti jer se nalazi na drugom mestu po redu uzroka naprasne srčane smrti kod mladih atletičara. Ova bolest se karakteriše dispnejom, sinkopama i palpitacijama. Na kraju sesije Profesorka Ida Jovanović je pokazala da neki parametri koji se dobijaju uz pomoć novih ehokardiografskih metoda kao što je indeks miokardnog pokreta ili indeks pokreta mitralnog anulusa kao i longitudinalni stejn mogu biti adekvatna zamena za procenu ejekcione frakcije (EF) kod USM, dok je dr Tamara Ilisić kroz primere pokazala značajnu ulogu magnetne rezonance u USM.

U toku prepodneva je predstavljeno 40 originalnih radoova u vidu moderiranih postera koji su svaki na svoj način bili interensantni. Organizovan je imidžing kampus u dva termina, u toku prepodneva, ali i u toku popodneva, na temu „Korist novih modaliteta imidžinga (spakle tracking ehokardiografije, 3D ehokardiografije) u svakodnevnoj kliničkoj praksi“ od strane kompanije Philips a uz pomoć Profesora Astrid Apora iz Budimpešte.

U sesiji imidžing u elektrofiziologiji je dr Božić iz IKVB Dedinje predstavila intrakardijalnu 3D ehokardiografiju koja se uspešno koristi u pripremi bolesnika za atrijalnu ablaciju, dok je dr Kojić govorio o o CARTO i EnSite NavX tehnologiji za navigaciju i mapiranje u 3D tehnici područja koja se tretiraju RF ablacijom. Dr Tomić je pričao o CT i MRI u elektrofiziologiji i posebno istakao da se najčešće i najopasnije komplikacije u RF ablaciji upravo dijagnostikuju uz pomoć ovih metoda. Kao najopasnija je svakako atrio-ezofagealna fistula koja ima fatalni ishod u 80% slučajeva, a u studiji koja se bavila komplikacijama RF ablacije je pokazano da je erozija ezofagusa kod bolesnika kojima je radjen TEE češća u odnosu na bolesnike kojima je ova metoda izostavljena, a korišćena je MRI.

U simpozijumu GENZYME su sveobuhvatno predstavljene retke sistemske bolesti Mb Pompe od strane Ass. dr S. Prijić i Mb Fabry od strane Prof. Dr Jelene Stepanović i Doc. dr Arsena Ristića i istaknute su nove smernice za dijagnostiku, stratifikovanje rizika i terapiju kod ovih bolesnika.

U popodnevnoj sesiji o vijabilnosti miokarda Ass. dr Voja Giga je objasnio značaj procene vijabilnosti pre aortokoronarnog bajpasa (ACBG) i perkutane koronarne intervencije (PCI). Profesorka Jelena Stepanović je govorila o STICH studiji koja nije pokazala da je revaskularizacija miokarda koja se radi na osnovu predhodno procenjene vijabilnosti značajan prognostički faktor. Medjutim, sama vijabilnost je značajan prognostički paramater kod koronarnih bolesnika. Profesorka se osvrnula na nedostatke STICH studije, koji su do sada opisane i u zaključku istakla da procena vijabilnosti miokarda nikako nije „mrtva dijagnostička“ metoda. Profesorka Šobić-Šaranović i Ružica Maksimović su na veoma instruktivan način pokazale da se procena vijabilnosti miokarda i te kako može uraditi uz pomoć nuklearnih metoda i magnetne rezonance.

U sesiji o miokardnoj mehanici je Profesor George Sutherland istakao da najveći značaj ima longitudinalni strejn, da je strejn rejt dobra metoda ali ima svoje nedostatake zbog čega je bolje za procenu deformacije u vremenu, ipak, koristiti tkivni dopler. Kroz niz, posebno izabranih prikaza slučaja je opisao oštećenje srca u retkim, sistemskim bolestima kao Kawasaki, arteritis gigantskih ćelija, Takayasu, poliarteritis nodosa, Wegenerovoj bolesti i Churg-Strauss-sy), ali i endokrinim poremećajima kao karcinoid sindromu, feohromocitomu, paragangliomu, oboljenjima tireoidee i endokrinim tumorima, hematološkim oboljenjima. Takodje se osvrnuo i na oštećenje miokarda u miokarditisima, septikemiji, dijabetesu, upotrebi narkotika, lipidemijama, hipertenziji. Svaka oblast je upotpunjena prikazima slučaja uz brojne standardne, ali i napredne ehokardiografske tehnike, kao i ostalim metodama imidžinga. Na njegovo predavanje se nadovezala Ass. dr Danijela Trifunović koja je na vrlo sistematičan način prikazala i dokazala da je potreba miokardne mehanike kod bolesnika sa kardiomiopatijama (KMP) i te kako važna i korisna obzirom na transmuralnu heterogenost u miokardnoj kontraktilnosti naročito kod asimptomatičnih i klinički nejasnih slučajeva. Pokazala je da je longitudinalni strejn rejt prediktor odgovora na terapiju u dilatativnoj KMP. Ukazala je da partametri miokardne mehanike mogu biti značajni prediktori kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom koji su kandidati za transplantaciju srca. Takodje, u inflamatornim KMP longitudinalni strejn je u prikazanim studijama pokazan kao važan i dijagnostički i prognostički marker, u non-compaction KMP. Medjutim, posebno je istaknut značaj miokardne mehanike u hipertrofičnim KMP gde EF može biti često precenjena, odnosno netačno procenjena. Longitudinalni strejn, radijalni strejn su u hipertrofičnim KMP definitivno smanjeni, dok definitivni stav za cirkumferentni strejn ne postoji. Twist nije smanjen ali je smer deformacije obrnut i vreme twista je često produženo. U Takotsubo KMP, u diferencijalnoj dijagnozi restriktivne KMP i konstriktivnog perikarditisa, takodje miokardna mehanika ima svoje mesto. Sa progresijom u oblasti Pace tehnologije i CRTa su se javili novi algoritmi u kojima je zastupljena miokardna mehanika. Dr Olga Petrović je istakla da miokardna mehanika ne zaostaje i takodje je potrebna i u valvularnim manama. Značajna je za dijagnozu u asimptomatskim manama, ulazi u algoritme za procenu i indikaciju za kardiohirurške operacije. Pa je tako GLS osvanuo u algoritmu za procenu mitralne regurgitacije (cut off <-19%), u aortnoj stenozi se pojavio GLS sa cut off vrednošću -16%, ali su od značaja i torzija, kao i odvrtanje, odnosno un-twist. Takodje, miokardna mehanika, prema rečima dr Petrović služi i za postoperativno praćenje bolesnika sa veštačkim valvulama. Profesorka Milica Dekleva je ukazala na značaj miokadne mehanike u koronarnoj bolesti. Istakla je da je u manjim IM sa očuvanom EF redukovan GRS i GLS, ali je u velikim IM sa smanjenom EF smanjen cirkumferentni strejn i torzija kao i da nivo deformacije korelira sa dijastolnom i sistolnom disfunkcijom. Očuvan cirkumferentni strejn je značajan prediktor za remodelovanje leve komore prema Valiant studiji, dok su GLS i GLSR značajni prediktori mortaliteta i morbiditeta nezavisno od EF i WMSI.

U poslednjoj popodnevnoj sesiji koja se odnosila na imidžing koronarne cirkulacije je Profesor Rigo iz Venecije pokazao da je neinvazivna procena koronarne cirkulacije neprekidan izazov kod koronarnih bolesnika i da je treba primeniti uvek kada je to moguće, a naročiti značaj ima kod asimptomatskih bolesnika. Prikazani su rezultati ENVICI studije koji ukazuju da je imidžing baziran na miokardnoj perfuziji mnogo senzitivniji, ali manje specifičniji u odnosu na metode koje analiziraju pokretljivost zida komore, za detekciju značajne koronarne bolesti. Istakao je da bi polako, u budućnosti procena koronarne cirkulacije mogla da dobije primat u odnosu na stres-ehokardiografiju, ali i da ove dve metode treba kombinovati. Ass Vidaković nam je pričao o CT tehnici u koronarnoj bolesti i kalcijumskom skoru koji se sa godinama starosti i to posebno u muškoj populaciji progresivno povećava, ali se povećava i sa faktorima rizika. Pokazao je da se ova metoda razvija u smeru substrakcije Ca i njegovoj analizi kao i primeni FFR CT koje su metode budućnosti koje zavredjuju pažnju. Laura Lacusio iz Monaka je pokazala ulogu MRI u koronarnoj bolesti i to i u proceni vijabilnosti i u dijagnostici ishemije primenom perfizionih testova-adenozina i stres MRI uz pomoć dobutamina. Pokazala je da MRI ima značaja posebno za detekciju malih infarkta, u predikciji i u oporavku miokardne funkcije, za stratifikaciju rizika u koronarnoj bolesti, evaluaciji miokardne ishemije. Profesor Ana Djordjević Dikić je istakla da su metode procene koronarne rezerve pomoću doplera i strejna metode koja će verovatno zaživeti i u rutinskoj praksi, pogotovo kod nejasnih i uz pomoć drugih dijagnostičkih metoda (EKG, stres-eho) nekonkluzivnih testova. Na kraju je dr Stefanović prikazao redak slučaj ishemijske bolesti kod dečaka od 2,5 godine koji je uzrokovan miokardnim mostom koji je na sreću uspešno dijagnostikovan i operisan.

Veoma radan, zanimljiv, edukativan, koristan i morate priznati jako uspešan drugi dan kongresa.

Klinički asistent Gordana Krljanac MD, PhD
Klinika za Kardiologiju, Urgentna kardiologija
Klinički Centar Srbije,
Pasterova 2
11000 Beograd